Druga mreža
Putnički avion javlja svoju poziciju preko ADS-B i čuje ga svaka antena u okolini. Jedrilica uglavnom ćuti. Transponder s ADS-B košta hiljade evra, dodaje težinu i troši struju iz baterije koja mora da izdrži ceo dan u termikama, a obavezan je samo u delovima vazdušnog prostora. Piloti jedrilica umesto toga lete s FLARM-om: malom kutijom koja otprilike jednom u sekundi šalje svoju poziciju i pravac, da bi se dve jedrilice koje kruže u istoj termici videle i ne bi sudarile.
Iste poruke hvata Open Glider Network, mreža zemaljskih prijemnika koje volonteri postavljaju uglavnom na jedriličarskim terenima. To je druga mreža, ne naša, i nijedna njena pozicija se ne računa ni u jednu brojku o našoj. Podaci su otvoreni pod licencom ODbL, a map.flights ih crta u sloju Gliders and GA (jedrilice i opšta avijacija). Hrane i sloj Small airfields (mali aerodromi), gde tačka pored terena kaže da je danas neko s njega leteo.
Jedriličarstvo je vikend-sport, i podaci to pokazuju na prvi pogled. U subotu 3. oktobra kroz OGN je prošlo više od jedanaest hiljada letova jedrilica sa 641 terena. U ponedeljak 5. oktobra bilo ih je nešto više od hiljadu.
Svaki uređaj ima zapis u registru OGN, u kome vlasnik bira da li ga iko sme prikazati i da li sme da se vidi njegova registracija. Ako je praćenje isključeno, letelice na našoj mapi uopšte nema. Ako identitet nije dozvoljen, to je samo anonimna oznaka čija se šifra menja svakog dana, a isto postupamo i s letelicom koje u registru nema: to što nije navedena nije saglasnost. Posle 24 sata pozicije iz OGN-a nestaju s mape, sa stranica letova i iz našeg API-ja.
Mislili smo i na odjeke. Prijemnici OGN-a prosleđuju i ADS-B, pa se sloj jedrilica u početku punio kopijama putničkih aviona koje mapa već crta. Devetog septembra 564 od 731 cilja u tom sloju iznad Evrope bile su takve kopije. Danas se avion koji čuje naš ADS-B u sloju jedrilica uopšte ne pojavljuje.
Belo stakleno vlakno
Još početkom oktobra 3D prikaz crtao je jedrilicu kao generički laki avion: elisa u nosu, upornice ispod krila, fiksni stajni trap. Prava jedrilica ni po čemu ne liči na to. Trup joj se iza kabine sužava skoro u motku, krila su duga petnaest do osamnaest metara i tanka kao daska, većina ima rep u obliku slova T, a ispod je jedan jedini točak.
Sada ima sopstveni oblik. Po crtežima i fotografijama obe strane pod slobodnim licencama napravili smo ASK 21, jedrilicu koja u podacima OGN-a najčešće leti, stariju ASK 13 od drveta, čeličnih cevi i platna, jednosede LS4 i Discus i dve motorne jedrilice koje mogu same da polete, SF 25 Falke i Super Dimonu. Tip dolazi iz registra OGN, ili iz oznake tipa kod ADS-B; jedrilica za koju znamo samo da je jedrilica dobija generički dvosed s rasponom od osamnaest metara.
Sve su bele, i to nije lenjost. Moderne jedrilice prave se od staklenih vlakana i smole koja na jakom suncu omekšava. Taman trup bi se na letnjem aerodromu zagrejao, beo ne. Samo vrhovi krila i nos obično nose malo boje.
Na zemlji jedrilica ne stoji vodoravno. Na jednom točku ne može da se drži u ravnoteži, pa se oslanja na vrh jednog krila. Naša takođe: ugao računamo iz oblika svakog tipa, pa je ASK 21 nagnuta za devet stepeni, a ASK 13 za jedanaest. Na koje krilo se oslanja, određeno je za svaku letelicu, pa ne menja stranu svaki put kad ponovo pogledate.
Na poletanju pored nje trči pomoćnik i drži krilo vodoravno dok jedrilica ne dobije dovoljnu brzinu. Naš model se tokom zaleta isto tako glatko izravna. Falke i Dimona imaju dva točka i stoje vodoravno, kao i prave.
Uže
Većina jedrilica dospe u vazduh iza aviona vučača. On ih na užetu dugom nekoliko desetina metara vuče na četiristo do šeststo metara, gde se pilot jedrilice otkači. U podacima su to, međutim, dve letelice, dve tačke bez ičega između. Uže moramo da dodamo sami.
Aerozapregu prepoznajemo po tome kako njih dve lete: jedrilica i motorni avion blizu jedno iza drugog, istim kursom, istom brzinom, oboje se penju. Između njih razvlačimo uže stvarne dužine, a obe letelice crtamo u istom trenutku, pa se uže nikad ne završava u vazduhu.
Uže nije motka. Dok vučač vuče, zategnuto je i skoro pravo. Kad jedrilica sustigne vučača, olabavi, ugne se i talasa, baš kao u stvarnosti, gde je to trenutak kog se piloti jedrilica plaše, jer labavo uže može naglo da se zategne. Posle otkačivanja slobodni kraj s prstenom padne ispod vučača, koji ga još neko vreme vuče za sobom, a onda uže nestane odjednom, bez bleđenja.
Letelice se pritom naginju. U zaokretu se obe nagnu onoliko koliko traže njihova brzina i brzina okretanja, a jedrilica iza vučača nagne se trenutak kasnije, kad je uže povuče u zaokret. U aerozaprezi nagibi ostaju blagi. Sama u termici jedrilica se nagne mnogo više, preko četrdeset stepeni, i kruži.
Kod jedrilice iz OGN-a to je teže prikazati, jer njena pozicija stiže samo na svakih nekoliko sekundi. Kruženje se ipak vidi; samo moramo da ga sklopimo iz ređih tačaka.
Mislili smo i na to kada uže ne treba crtati. Dve jedrilice koje kruže blizu jedna druge u istoj termici nisu aerozaprega. Nisu to ni dva motorna aviona u formaciji, a kamoli jedrilice parkirane jedna pored druge na travi pre poletanja. A kad se jedrilica lansira vitlom, u podacima nema druge letelice, pa nema ni užeta.
Posle sletanja
Pilot jedrilice sleti, gurne jedrilicu u hangar i uveče hoće da vidi kako je let prošao. Zato svaki let jedrilice iz OGN-a ima na map.flights svoju stranicu. Otvara se iz dnevnika letova aerodroma, s jedrilice na mapi ili preko linka koji piloti šalju jedni drugima.
Stranica prikazuje putanju na mapi i u 3D iznad pilotovog matičnog aerodroma, sa zavesom do zemlje obojenom prema tome koliko se brzo jedrilica penjala, a na početku i s putanjom aviona vučača, kada je i on u podacima. Kaže kako je jedrilica poletela: iza aviona vučača, na vitlu ili sopstvenim motorom. Svaka termika ima broj, prosečno penjanje, dobijenu visinu i broj krugova, a iz toga kako je vetar zanosio termike računamo odakle je i koliko jako duvao na različitim visinama. Preleti između termika pokazuju finesu koju je jedrilica stvarno postigla.
Ispod toga stoji šta je išlo dobro, a šta je moglo bolje, svaki red s brojem, s tim koliko smo sigurni i zašto. Gde je u vazduhu bilo više jedrilica, stranica pokazuje i kako je vazduh radio za njih, uvek anonimno. A posle 24 sata nestaje, zajedno sa OGN pozicijama.
Posle otkačivanja naše uže ne nestane samo tako. Slobodni kraj s prstenom još neko vreme leprša za vučačem, kao iznad pravog aerodroma.