Ko sedi iza stakla

Staklo kroz koje se vidi

Putnički avion ima male prozore visoko gore i sa zemlje se u njega ne vidi. Cessna, Robinson ili King Air su drugačiji. Imaju stakla svuda oko kabine, i kad neki od njih taksira pored aerodromske ograde, vidi se pilot sa slušalicama, instrument-tabla ispred njega i ko god sedi pozadi.

Dugo su stakla na našim modelima bila samo naslikana: tamne površine kao na igrački, a iza njih ništa. Od 21. oktobra je na dvanaest tipova drugačije. Staklo je providno, a iza njega je kabina: instrument-tabla ispod štitnika od odsjaja, sedišta, pod, pedale, u helikopteru palice za upravljanje i pregrada pozadi. I ljudi na sedištima.

Providno ipak ne znači nevidljivo. Pravo staklo je blago zatamnjeno i odražava nebo, i što ga više gledate sa strane, to više ogleda. Naše takođe. Spreda se vidi unutra, sa strane se u njemu presijava nebo. A pošto svetlo u kabinu ulazi samo kroz prozore, unutra je polumrak, u velikoj kabini dublji nego u mehuru Robinsona, baš kao na fotografijama.

Koliko smo blizu? Levo King Air 350 Kraljevskog australijskog ratnog vazduhoplovstva dok taksira u Kanberi. Iza bočnog prozora kokpita sedi pilot sa slušalicama. Desno naš model sa iste strane: okrugli prozori kabine, prozor kokpita u obliku slova D i iza njega glava sa slušalicama.

Pazili smo i da kabina ostane unutra. Svako sedište, tabla i figura moraju da stanu u trup, i tamo gde se sužava ka nosu. Ono što bi virilo kroz bok smanjimo, a gde ni to nije dovoljno, radije izostavimo. A ivica stakla ide tačno tamo gde je ranije bio naslikani prozor, pa spolja avion nije promenio oblik ni za centimetar.

Ko sedi napred

Pilot helikoptera skoro uvek sedi na desnom sedištu. Desnom rukom drži cikličnu palicu, palicu između kolena, koju u letu ne sme da pusti. Leva mu je na kolektivnoj palici, koja se na trenutak može pustiti, i tom rukom onda dohvati radio i prekidače na sredini kabine. U avionu kapetan komanduje sa levog sedišta.

Naš 3D se toga drži. Cessna, Cirrus, Piper i King Air imaju pilota levo, Robinson, Bell i spasilački EC145 desno. Pilotsko sedište nikad ne ostaje prazno, koliko god ostatak letelice bio prazan.

Razlikuje se i odeća. Piloti malih aviona, Robinsona i Bella 206 i 407 nose slušalice. Posade spasilačkih helikoptera EC145 i Bell 429 sede u kacigama i crvenim kombinezonima, kakve spasioci nose u mnogim zemljama. Istorijski P-51 Mustang ima pod providnom kupolom jednog jedinog pilota u kacigi. T-6 Texan, školski avion, je tandem: učenik napred, instruktor iza njega.

Robinson R44 · Bell 206

Bell 407 · EC145

Bell 429 · Cessna 172

Cirrus SR22 · Piper PA-28

King Air 200 · King Air 350

P-51 Mustang · T-6 Texan

Kod helikoptera se i sa strane može prepoznati gde pilot sedi. U EC145 posada u kacigama popunjava i prednji deo i kabinu. Bell 407 pored pilota nosi i putnike, a pošto pilot sedi napred desno, sa leve strane se vide uglavnom oni.

Jedan, dva ili puno

Koliko je ljudi u letelici, avion ne emituje. Njegov transponder šalje poziciju, visinu, brzinu i pozivni znak, ali ne i broj putnika. Četvorosed Robinson ponekad leti samo sa pilotom, ponekad sa celom porodicom.

Tako ga i crtamo. Svaka letelica dobija svoju posadu, od jednog čoveka do pune kabine, i svaki broj je jednako verovatan. King Air 350 ima deset sedišta, dva u kokpitu i osam u kabini, pa u njemu sedi od jednog do deset ljudi. Ko gde sedi, takođe se izvlači na žrebu, a pilot je uvek među njima.

Žreb se baca jednom i važi. Proizlazi iz adrese koju letelica emituje i koja pripada samo njoj, a ne iz sata ili bacanja novčića u vašem pregledaču. Kad se istoj letelici vratite sutra, za nedelju dana ili na drugom računaru, na istim mestima sede isti ljudi. Kad bismo žreb bacali iznova pri svakom pogledu, putnici bi skakali sa sedišta na sedište svaki put kad se kamera pomeri.

U King Airu putnici sede kod okruglih prozora sa obe strane prolaza, a napred, iza bočnog prozora u obliku slova D, oba pilota.

Isto važi i za ostale tipove. Cessna ili Robinson nose od jednog do četiri čoveka, T-6 jednog ili dvojicu, a P-51 ima jedno jedino sedište, koje je uvek zauzeto.

Jedan dan jednog King Aira

Ujutru King Air stoji na parking-poziciji kod Terminala 3 u Pragu. Motori su ugašeni, propeleri miruju, kabina je prazna. Tako izgleda avion koji preko noći nigde nije leteo, i to je ujedno sve što u tom trenutku o njemu znamo: stoji.

Niko ne vidi kako se ljudi ukrcavaju, ali znamo kad su već unutra. Čim avion krene rulnom stazom, motori rade, propeleri se okreću i u kabini sedi posada. Pri poletanju, u vazduhu i pri sletanju ostaju na svojim mestima. Kad avion dođe na svoju poziciju i neko vreme stoji, motori se zaustave i kabina se isprazni. A kad ga tegljač počne da gura unazad sa pozicije, posada je već u avionu, iako motori još ne rade.

Mislili smo i na čekanje kod piste. Avion koji pred poletanje minut stoji na mestu čekanja i dalje ima upaljene motore, pa iz kabine niko ne nestaje. Isprazni se tek posle dužeg stajanja.

Na slikama ispod je sve vreme isti avion sa istim ljudima. Ujutru napušta poziciju i poleće sa piste 24, popodne se vraća na visini većoj od tri kilometra, predveče dodiruje istu pistu, a u sumrak stoji tamo gde mu je dan počeo. Prazan.

Jutro · na poziciji, pa taksiranje

Poletanje · popodne nazad

Veče · sletanje, pa opet pozicija

Uveče se menja i staklo. Kako se smrkava, ono tamni i umesto plavog neba odražava noćno, a kabina iza njega tone u senku. Tako je i u stvarnosti: noću piloti prigušuju svetla u kokpitu da bi videli napolje.

I još nešto što nećete primetiti na prvi pogled. Providno staklo sa kabinom i ljudima iza njega je dodatni posao za vaš računar. Zato ga dobija samo letelica koju pratite ili izaberete, i svaka koja je na ekranu dugačka bar oko trista piksela, otprilike petina širine prozora na laptopu. Ostale zadržavaju naslikano staklo, samo svetlije nego ranije. Na platformi punoj aviona kabinu tako dobiju samo oni najbliži, a scena se zbog toga ne usporava.

U avionu pilot sedi levo, u helikopteru desno. U našem 3D takođe.