Tegljač ili avion?
Po velikoj platformi kreće se daleko više vozila nego aviona: tegljači, autobusi, cisterne za gorivo, ketering-liftovi, stepenice, vozila za odleđivanje, follow-me vozila i vatrogasci, koji po pravilima ICAO-a moraju da stignu do bilo koje tačke piste za tri minuta. Da bi ih toranj video i po magli, mnoga od njih imaju sopstveni predajnik i šalju potpuno iste poruke kao avion. Samo umesto „putnički avion“ kažu „vozilo na površini, hitna služba“ ili „vozilo na površini, servis“.
Akro-grupe često lete s isključenim transponderima, i zato je Ostrava izgledala prazno. Većina vozila o sebi ipak ništa više ne kaže. Od 1.899 mašina koje smo krajem septembra za četiri dana čuli na više od osamdeset aerodroma, skoro tri četvrtine reklo je samo „servisno vozilo“. A avion koji ceo dan stoji kod hangara u podacima izgleda skoro potpuno isto kao tegljač. Razlikuje ih to što jednog dana poleti, pa se mašina koja nikad ne kaže šta je procenjuje kroz duži period, nikad na osnovu jednog dana.
Više otkriva pozivni znak. Vatrogasna vozila u Pragu emituju kao POZAR, češku reč za požar; drugde je to FIRE, ARFF ili POMPIER, a negde vozilo nosi ime FLORIAN, kako se vatrogasci u zemljama nemačkog govornog područja odavno zovu preko radija, po svom zaštitniku. Follow-me vozila sebe zovu FOLLOW ili LEADER. Skraćenice koje na različitim mestima znače različite stvari ostavljamo na miru: FM je u Hamburgu i Lisabonu follow-me, ali u Atini ga nose vozila hitnih službi.
Iz svega toga vatrogasno vozilo, vozilo hitne službe, follow-me, tegljač, autobus, cisterna ili servisni kombi dobija sopstveni model u stvarnoj razmeri. Kategorija „hitna služba“ ne znači automatski vatrogasno vozilo: koriste je i operativna vozila i sanitet, pa bez reči koja nešto otkriva u pozivnom znaku dobijate crveni automobil s plavom rampom svetala, a ne šestotočkaško vatrogasno vozilo. Gde podaci ćute, vozilo zadržava neutralan oblik, jer oblik koji tvrdi više nego što znamo lagao bi. Predajnici koji se javljaju kao nepomična prepreka, kao njih pet na pariskom aerodromu Šarl de Gol, uopšte se ne crtaju. Rotaciona svetla svetle samo dok se vozilo kreće, plavo za hitne službe i narandžasto za sve ostale, kao na pravoj platformi, a vozila se nikad ne računaju u broj aviona.
Prsten u boji posla
Na pravoj platformi mašine razlikujete po boji i rotacionom svetlu: vatrogasci su crveni, follow-me vozila žuta sa šahovnicom, servisna vozila nose narandžasto svetlo. Odozgo, i noću, sve se to skupi u tačku.
Zato svako vozilo dobija prsten ispod sebe, kao i avioni, ali u boji svoje vrste: vatrogasci i hitne službe, follow-me zeleno, handling i servisni kombiji, autobusi, cisterne, vozila za odleđivanje. Prsten follow-me vozila je zelen iako je sam automobil žut, jer se bledožuti prsten noću nije mogao razlikovati od žutog prstena aviona u vazduhu. Nijedna vrsta ne koristi sivu, belu ni plavu. One pripadaju avionima i vašem izboru.
Vozila su nacrtana dvostruko veća od stvarnih, da biste ih odozgo primetili. Onog trenutka kad bi uvećani tegljač dodirnuo krilo, motor, drugo vozilo, zgradu ili avio-most, glatko se smanji sve do stvarne veličine, a ponovo naraste tek kad oko njega ima mesta. Avioni uvek imaju prednost i nikad se ne menjaju zbog automobila. A tegljač koji dodiruje nos i u stvarnoj veličini ostaje u stvarnoj veličini i ne pomera se ni za milimetar: pozicija dolazi iz podataka, crtež je ne izmišlja.
Proverili smo to na osam aerodroma sa stvarnim saobraćajem, s avionima koji ruliraju pored vozila u 144 kombinacije i s vozilima oko četrdeset avio-mostova u Tokiju. Ništa nije ništa dodirnulo. Noću prsteni svetle, a vozilu koje je utihnulo prsten izbledi u sivo, dok sam model ostaje pun. Ništa na platformi nije providno.
Duž rulnih staza
U vazduhu avion može da čuje antena udaljena stotinama kilometara. Na zemlji ga sakrije terminal, hangar ili brdo, pozicije stižu ređe, a ponekad nastane rupa od čitavog minuta. Pilot za to vreme tačno prati žutu središnju liniju i napušta pistu brzim izlazom, rulnom stazom napravljenom tako da se njom može ići i brzinom od oko devedeset kilometara na sat.
Nacrtan kao prava linija između dva javljanja, avion bi presekao travu i ugao hangara. Zato ga između dve stvarne pozicije vodimo stvarnom mrežom rulnih staza: kroz krivinu, na parking poziciju, do ulaza na pistu, brzinom koja ima smisla. To je procena između merenja, i mapa je nikad ne predstavlja kao merenje.
Jednog popodneva u Pragu avion Turkish Airlinesa u 3D prikazu je posle sletanja vozio preko trave. Kamera uživo pored piste pokazala je šta se zaista desilo: skrenuo je ranije, brzim izlazom J, dok se u 3D kotrljao dalje niz pistu i onda presekao pravo preko travnjaka. Podaci su bili u redu, pozicije su ležale na rulnoj stazi nekoliko metara od središnje linije; greška je bila u crtežu. Sada se pozicija na izlazu računa kao rulanje, a kad između dve pozicije nema puta po asfaltu, avion napravi kratak skok umesto da vozi preko trave.
Na JFK-u je rulanje nacrtano preko trave skoro nestalo, na Hitrou je palo za skoro dve trećine, a u Pragu za više od trećine.
Gde su zaista vozili
Uključite u 3D prikazu „Gde su avioni rulirali“ i aerodrom se sam oboji saobraćajem poslednjeg dana ili nedelje. Na Hitrou se glavne rute ističu kao posebna mapa, i vidi se kojim putem saobraćaj ide na piste.
Računaju se samo pozicije koje je avion sam poslao sa zemlje. Pozicije izračunate multilateracijom na zemlji odlutaju, pa ostaju napolju, kao i vozila. Svaki prolazak kroz neko mesto računa se jednom, pa prometna parking pozicija ne zaseni rulnu stazu, a gde je između dva javljanja predugačka praznina, mapa ostaje prazna umesto da je popunjava.
Jednu neobičnost legenda otvoreno priznaje: rulanje dugolinijskog leta do piste pojavi se tek kad avion sleti na drugom kraju sveta, jer let zatvaramo kad se završi. Mapa koristi jednu jedinu boju, ljubičastu, koju scena nigde drugde ne koristi, i leži ispod zgrada i ispod aviona. Zbog nje ništa ne bledi.
Tegljač je na mapi veći nego u stvarnosti. Onog trenutka kad bi dodirnuo krilo, glatko se vrati na svoju stvarnu veličinu.