Vesti koje niko nije najavio
Avio-kompanije planiraju redove letenja mesecima unapred i novu liniju najavljuju saopštenjem za medije, obično neposredno pred prvi let. Povratak na polazni aerodrom ili sletanje negde drugde ne dobija nikakvo saopštenje. Mi vidimo i jedno i drugo. Kad avioni počnu da lete iz Los Anđelesa za Bogotu nedelju za nedeljom, pojavi se vest: nova linija, s danom prvog leta, koliko često leti, ko je leti i linkom na vezu uživo.
Teški deo nije naći nove linije, nego ne naći lažne. Krajem avgusta podaci su pokazivali preko devet hiljada parova aerodroma s „prvim ikad“ letom za dve nedelje. Posle provere ostalo ih je 61. Usamljeni čarter ili avion koji se vraća s održavanja nisu vest.
U dve nedelje do 29. septembra naši podaci su pokazali 42 nove linije.
Povratci, preusmeravanja i 7700
U sirovim podacima oko osam hiljada letova dnevno sleti negde drugde, a ne tamo kuda su, kako je izgledalo, išli. Skoro svi su šum: međusletanje, pogrešno pogođeno odredište, školski krug. Ono što prođe provere je oko trideset dnevno. Povratci na polazni aerodrom dodaju otprilike još deset.
Kodovi za opasnost dobijaju istu pažnju. Posada postavlja 7700 na transponderu za opštu opasnost i 7600 kad otkaže radio, i avion zasvetli na ekranu svakog kontrolora u dometu. Većina se završi običnim sletanjem. Kod beležimo tek kad se održi u nekoliko poruka zaredom, jer bi jedan treptaj od zdravog leta napravio vanredno stanje.
A uzrok nikad ne nagađamo. Svaki zapis kaže kada, gde i koliko dugo. Kod preusmeravanja dodajemo vremenski izveštaj s planiranog odredišta iz tog vremena, kao opažanje, ne kao objašnjenje. Kruženje u zoni čekanja ne pokušavamo ni da prepoznamo: u podacima izgleda potpuno isto kao zaobilaženje oluje.
Svaka priča sa strane aerodroma
Stižu i saopštenja za medije, od aerodroma i avio-kompanija iz celog sveta. Početni spisak imao je 42 proverena izvora, a svaki se uključuje tek kad ga uključi čovek. Ako neki sajt kaže da ne želi da ga čitaju automatski, verujemo mu na reč.
Svaka priča mora da ima datum pre nego što krene dalje. Stare vesti otpadaju, a otpada i sve što ne možemo da datiramo. Isto saopštenje objavljeno na drugom jeziku prepoznaje se kao kopija, a priča koju smo već napisali neće biti napisana dvaput.
Redakcija map.flights bira priče koje su važne putnicima i spoterima i većinu kači na mesto: aerodrom, avio-kompaniju ili tip aviona. Odatle dolazi i ugao. Priča o Ostravi dobija sopstvene brojeve Ostrave i link na njenu tablu uživo, priča o SAS-u vodi na njegovu flotu. Ništa se ne piše iz Praga samo zato što smo slučajno tamo. Gde možemo, dodajemo ono što je sama mreža videla na tom aerodromu ili kod te avio-kompanije.
Fotografija se nikad ne uzima iz izvora; priča o aerodromu dobija našu sopstvenu fotografiju tog aerodroma. A ispod teksta je spisak izvora s njihovim imenima, linkovima i datumima objavljivanja, pa svako može da proveri odakle potiče koja rečenica.
Poslednju reč ima čovek
Svaki nacrt prolazi uredničku proveru: činjenice prema tekstu izvora, datumi, imena i brojevi. Onda ga čita čovek, a objavljivanje je ljudska odluka. Ostaje ono što menja putovanje ili dan uz ogradu: nova linija, let koji se vratio, novi avion na parking poziciji.
Svaka vest onda izlazi na svim jezicima sajta. Kad se objavljena priča ispravi, njeni prevodi se povlače i pišu iznova, jer bi zastareo prevod govorio nešto što original više ne kaže.
Niko ne šalje saopštenje za medije o povratku na polazni aerodrom. Od početka septembra naša mreža ih je videla više od hiljadu i po, računajući preusmeravanja i kodove za opasnost.